|
Turbo folk u Srbiji - Dunja Lazić |
|
|
|
|
26 10 2008 |
|
Nastao tokom ratnih devedesetih, za vreme sankcija i nemaštine koji su
se nad Balkanom izdigli kao oblak crnog dima koji je ugasio sve,
uspavao ambicije i snove a stvorio turbo folk. Taj isti crni oblak se
spustio, rat je završen, realnost ponovo oživljena i obojena šareno, a
turbo folk je ostao, trajno nam se usadio u svakodnevicu i obeležio
nas novim nijansama sive boje... U fazi zatišja svega što bi ikada um
mogao proizvesti. Bačen na ulicu od strane svojevrsnih ratnih
profitera. Tada: razbibriga koja će zastrašenoj masi skrenuti misli sa
problema, danas: sastavni deo života, neizbežni oblik nemorala i
jeftine slave. Ova pošast od muzike obeležila je poslednjih petnaest
godina života u Srbiji. Predmet manipulisanja nacijom, serviranja
promašenih ideala, šunda, kiča i drugih, za takve ljude sinonima za
lepotu. A retki shvataju šta je tu pogrešno, niko ne vidi dalje od
onog što mu je nametnuto, verovatno zbog tih preterano ukrašenih
venecijanskih maski. Dok je neki kuju u zvezde, odlaze na koncerte,
tezge i nastupe, drugi, kojih je prokleto malo negodujući okreću
glavom na svaki pomen ove muzike. Ali, ne mari marva za jednog mrava,
turbo folk opstaje. Gde god da krenete, pokušate da pobegnete ili se
sakrijete: tu je, turbo folk vam se kad-tad uvuče pod kožu i ostaje.
Naravno, stvaraocima ove muzike SVAKA ČAST, od ideje su brzo i lako
napravili manipulaciju, hvala im nije potrebna, drže tržište u malom
prstu i promovišu to jako dobro. Jer kad milione ubedite da sluša i
poštuje ideju, ma kakva ona bila, bogati ste i uspešni, napišite
knjigu i samo tako nastavite. Jer uspeh nema negativnih strana, uspeh
je uspeh, šta god da uradite. Koga god da zgazite ili ugasite,
manipulacija je uspeh. A turbo folk je verovatno najveća manipulacija
nad srpskim narodom. Sam naziv kaže: URBANA SELJAČKA MUZIKA, i ništa
više. Zašto onda ima toliko dece, tinejdžera, odraslih i starijih koji
ga smatraju umetnošću, kupuju tu muziku i dive se njenim izvođačima?
Odgovora nema, kao ni izlaza, danas je to brend, prava umetnost, a
ljudima je lako manipulisati, gledaju reklame, spotove, gomilu kvazi
glamura i gutaju to što im se servira. Svaki dan rađaju se nove zvezde
i nova sazvežđa. Pogledam oko sebe i sve što vidim su svetleće,
šljašteće, svetlucave, sjajeće a nadasve mračne promocije turbo folka.
Deca pevaju, odrasli pevaju, političari, novinari, paparazzi-svi
pevaju. Raspevana nacija u doba svog raspadanja. Ako izuzmemo tekstove
i muziku i stavimo ih po strani ostaje nam ono najčudnije,
najkičastije: izvođači. Kako se diviti osobi kojoj drugi ljudi pišu
tekstove, drugi je oblače, sređuju i doteruju, daju joj pseudonim i
bace na pozornicu? Faktor njene/njegove ličnosti: 0. A ja treba tome
da se divim? Ne, sve dok imam svoje JA, sve dok sam svesna činjenice
da sam unikatna, da me niko ne može svrstati ni u jednu grupu, sve dok
sam svesna da se po zakonima prirode nikad isti čovek ne rađa, dok
znam da je primitivno tako pojednostavljivati muziku, performans,
slavu i glamur, ne! Zašto bih iz dana u dan gledala gomilu istih
ljudi, isto obučenih, istih nametnutih razmišljanja i istih nakaradnih
stavova? Ne znam da li su ljudi svesni da određene muzičke
televizijske programe treba označiti kao 18+. Jer, razum maloletnika
nedovoljno je razvijen, još istražuje i lako se vezuje za pogrešne
stvari, lako postaje zavisan a turbo folk i njegovi predstavnici
svakako nisu dobar primer. Ima toliko alternativnih ljudi koji se bore
da isplivaju na površinu, da ih čuju, vide, zapamte, ali ne uspevaju,
i neće uspeti jer je danas pojam slave, uspeha i reputacije upravo
Neko ko se bavi turbo folkom. Kažem: Neko, jer ne mislim da ima
potrebe za imenovanjem gomile klonova jedne neobrazovane i nekulturne
osobe koja možda slučajno usput zna da peva. Kažem: Neko, jer im imena
ne znam, ne razlikujem crno od crnjeg ni gluplje od tupljeg. Idite na
bar sedam esteskih korekcija, mesec dana solo pevanja i zvezda ste,
srpska ikona, dobićete pseudonim po selu iz kojeg dolazite a prvi
album nazvaćemo vam po omiljenoj životinji. Vi ste nova estradna
zvezda. Obucite zlatnu toaletu i, nešto poput carevog novog ruha-
bićete goli. Prodaće tata kravu. Ceo komšiluk će kupiti televizore.
Neki će pesnik, slep kod očiju, nažvrljati par redova i dati im naslov
MUZIČKI ALBUM. Bićete totemizovani. Manipulacija. Turbo Folk. Svaka je
kafanska pevačica zvezda u Srbiji, ja cenim uspeh, divim se uspešnima,
zato, samo izvolite, zaradite novac, postanite ikona, ali nikada ne
zaboravite ko ste ustvari i ko biste bili u svetu intelektualaca i
poliglota (ili poligona, ako vam je tako draže). Treba stajati iza
svojih postupaka i osobina, i uvek biti svestan reakcije publike ili
poznanika na vas. Trajno divljenje i poštovanje teško je postići,
skoro nemoguće, potrebno je vreme, ambicije i jaka, takoreći
profesionalna manipulacija a turbo folk to nema i nikad neće imati.
|
|
|
Muzički stilovi - Dušan Strajnić |
|
|
|
|
20 10 2008 |
|
Kancelarija za mlade GO Savski venac
Muzički stilovi u Srbiji u prethodnih 50 godina i danas
Tekst pisao Dušan Strajnić
Hipi – deca cveća, leto ljubavi
1968. Bitlsi, sa kojima je na scenu stupila bit generacija i sa kojima
je sve počelo u svojoj kasnijoj fazi utiru put i muzici hipija, koja je
označavala onaj trenutak kada rok postaje „sladunjav na način hipija“.
Sedamdesete donose nadrealističke tekstove, andergraund i tzv.
psihodeliju u muzici. Ona je obeležena stvaralaštvom kultnih imena (Led
Zeepelin, Cream, Doors, Pink Floyd, Deep Purple, Džimi Hendrix, Dženis
Džoplin)... Kod nas karakteristican je mjuzikl Kosa (Hair) koji se
izvodio u Ateljeu 212. na pozornici su se pridružili Rado i Ragni,
autori ovog mjuzikla. Boreći se protiv svih ratova, a posebno aktuelnog
u Vijetnamu Džon Lenon stvara a ceo hipi-svet prihvata naslov njegove
pesme „Give Peace a Chance“ (Dajte šansu miru) kao globalnu parolu. Rok
muzika i rok kultura uopšte, postaju planetarna filozofija hipija, a
potom i svih mladih. „Make Love not War“ (vodimo ljubav a ne rat) još
jedno je od opšteprihvaćenih načela. Jedna od pesama italijanske grupe
„Giganti“ iz tog perioda, koja se i kod nas pevala, ima u refrenu
rečenicu „Nek topovi vaši se napune cvećem“. Vudstok i ostrvo Vajt, ali
i Hajdučka česma kod nas nisu samo mesta na kojima su održani najveći
rok-festivali, nego i istorijski skupovi mladih koje tu nije okupila
samo qubav prema istoj muzici. Bez sumnje hipi stil ostavio je trajne
posledice na odevanje mladih, jer najveću promociju farmerke duguju
upravo ovom stilu! Simbolom hipijevskog smatra se i duga kosa, simbol
slobode i različitosti, ali i bedž sa likom Če Gevare, kao simboličkog
otelotvorenja žrtve u borbi za slobodu i neki bolji svet. Ovaj stil
zaslužan je i za popularnost i omasovljenje indijskih košulja, tunika i
haljina. Odgovarajuća obuća bile su patike, kožne čizme, jeftine
platnene letnje cipele. Nosio se jeftin nakit, lanci, narukvice,
prstenje, kožne trake oko čela, šarene tanke marame i naravno, cveće u
kosi.
Rock – Sredinom 70ih godina smatrati sebe
rokerom u doba kad se rok muzika izdiferencirala u niz specifičnih
žanrova značilo je biti ili nedovoljno obavešten ili nosilac jednog
univerzalnog i pomalo nostalgičnog shvatanja te muzike. Specifičan stil
vezan za ovaj muzički pravac jeste vezivan za nošenje farmerki i kožnih
jakni, soliranje na gitari, duge kose. Kod nas su 70ih godina delovale:
Korni grupa i Yu grupa Time, Bijelo Dugme, Buldožer, Riblja Čorba,
Divlje jagode, Vatreni poljubac, Kerber... Govorilo se i još uvek se o
tome govori sa nostalgijom da je Jugoslavija u to vreme imala drugu
rok-scenu u Evropi i treću u svetu. S druge strane, pomalo razvratnički
način života takođe je vezivan za ovu vrstu muzike koja je
podrazumevala i ne preteranu brigu o svom izgledu, konstantne turneje,
uživanje u alkoholu i drugim opojnim sredstvima, što je, nažalost, uz
časne izuzetke, bacalo senku na celokupnu rok-filozofiju, a onima koji
to nisu shvatali i nisu voleli davalo glavni argument protiv.
Pank – Kao i svaki drugi, i beogradski
panker je bio poznat po tome što sluša samo jednu vrstu muzike – pank,
naravno. Krajem 70ih po ugledu na Sex Pistols i ovde se pojavljuju
pankeri koji su u sukobu sa hipicima i rokerima. Tekstovi pesama Sex
Pistols-a predstavljaju oličenje panka: ja sam anarhist, ne znam šta
želim, ali znam kako ću to postići, želim uništiti slučajnog
prolaznika, neka bog čuva kraljicu i njen fašistički režim i slično.
Njihovom ukusu je ogovarao mali broj domaćih grupa: Discpilina kičme,
Partibrejkers, Električni orgazam... dok je veći broj ’’umerenih’’
pankera postojao na ovim prostorima: Pekinška Patka, Idoli, Šarlo
Akrobata. Odevna komponenta je gotovo potpuno preuzeta od originalnog
anglo-američkog panka. Prva intervencija ka pank imidžu bila je
sužavanje farmerki i radikalno skraćivanje kose.Često je isticana
’’ravnodušnost pema izgledu’’. No, najagresivnija varijanta se mogla
viđati po noćnim klubovima, parkovima: zihernadle, kratka kosa ili
čiroki frizure, pocepane pantalone i kožne jakne, sa desetine bedževa,
lanci. Odgovarajuća obuća bile su ili teške vojničke čizme ili,
platnene, crne sportske patike, odšnirane, ili bez pertli. Šminkali su
se i momci i devojke. Nošeni su i odevni predmeti koji su odavno
smatrani staromodnima (sakoi uskih revera, pantalone od štofa...)
izdvaja se i varijanta tzv. alternativaca tj. ’’darkera’’, kod kojih
dominira crna odeća.
Pop – Ova vrsta muzike
predstavljala je zabavnu muziku za mlade. Još od 60ih godina, Đorđa
Marijanovića i Lole Novaković, zabavna muzika se izvodi na festivalima
a glavni konkurenti su im bili narodnjaci. Jedno od obaveznih pitanja u
leksikonima kojima su se kao đaci zabavljali naši roditelji bilo je: Da
li više voliš zabavnu ili narodnu muziku. Diferencijacija po toj osnovi
podrazumevala je čitavu životnu filozofiju, a tako je i danas. Lepo
obučeni i uredni, zabavnjaci su pevali uz pratnju velikih orkestara. Od
filma „Ljubav i moda“ (iz kog nam je ostala čuvena pesma Devojko mala)
kod nas je sve počelo. Krajem 60ih sve to postepeno prerasta u rock, a
danas nam se pop vraća na mala vrata u raznim oblicima, prošavši dobrim
delom i kroz turbo-folk i razne druge faze. Za ovu muziku se vezuje i
tzv. šminkerski izgled i površnost koja se ogleda u dobrom kvalitetu
firmirane odeće stranog porekla, uz formalnu urednost i doteranost bez
mnogo originalnosti. Nosioci ovog stila su u početku imali mogućnost
stalnog kontakta sa inostranstvom, no, kasnije, roba zbog masovne
proizvodnje poprima nižu cenu, te je nastupila sledeća ,,tura’’
šminkera, nešto slabijih materijalnih mogućnosti ili možda manjeg
interesa za stil, koja je možda i karakterističnija za ove prostore.
Disko – 70ih, nasleđujući prostore u
kojima su grupe uživo svirale igranke, na sve strane niču diskoteke
(Euridika, Aquarius, Cepelin, Monokl, KST). Uglavnom se pušta strana
disko muzika, nastala iz soula, kasnije i sa stidljivim pojavljivanjem
preteča tehna. Od naših najbliži tome bili su Oliver Mandić i Boban
Petrović. „Groznica subotnje večeri“ nije samo naslov filma koji je za
sva vremena obeležio ispraznost ovog stila i životne filozofije u kojoj
se pet dana radi da bi se do jutra i do koske priživele dve
vikend-noći. Za razliku od zapada gde se bar radilo tih pet dana kod
nas disko-filozofija podrazumeva neprekidnu svakonoćnu i celonoćnu
zabavu. Stil koji je pratio ovu vrstu muzike možemo nazvati takođe
šminkerskim, no, ovo ipak predstavlja drugačiju (možda više
’’estradnu’’) varijantu. Zvonaste pantalone, raskopčane košulje,
šljašteće boje, upadljive raščupane frizure, visoke platforme, velike
alke, zlatne, srebrne ogrlice, velike naočare za sunce u raznim bojama
koje prekrivaju gotovo čitavo lice, jesu oličenje ovog stila.
Narodnjaci - jedina konstanta kod
nas, od Lepe Lukić i Silvane Armenulić preko Tome Zdravkovića, Lepe
Brene, Miroslava Ilića, preko užasnog turbo- folka 90ih do današnje
mešavine narodnjaka i zabavnjaka, kao što je Željko Joksimović i
njegovi još mnogo nekvalitetniji sledbenici. Uvek su imali najveću
publiku, nekad u seosko– prigradskim sredinama a od vremena turbo-folka
nažalost i u gradovima. Narodnjaci jesu predstavnici domaćeg odevanja,
jugoslovenske mode. Zbog svog odevnog stila često poprimaju epitete
pežorativnog značenja. Nikada nije u pitanju elegantna varijanta, već
stil koji predstavlja apsolutno suštu suprotnost pomenutom. Što manje
odeće, što više boja, materijala, ’’modnih’’ detalja, mešanje raznih
stilova, najčešće bez ukusa i veoma nespretno. Čisto estradni sil, koji
služi da njegov predstavnik ni slučajno ne prođe nezapaženo.
Trens – zlatno doba je bilo
krajem 90ih u gradovima, veliki broj di-džejeva, ples cele noći uz
ekstazi, speed i energy drinks, bekstvo od sumorne stvatrnosti.
Jednostvani ritmovi, neizrazitost melodije odlikuje ovu vrstu muzike.
Muzika za tehno-žurke. U skladu sa delovanjem pomenutih opojnih
sredstava, nosi se odeća drečavih boja, koja će šljaštiti pod svetlima
noćnih klubova. Mnoštvo ogrlica, prstenja, plastičnog materijala i to u
svim bojama (čak je poželjno u što više boja – drečavo zelena, crvena,
narandžasta), ali i bela koja savršeno svetli pod sjajem tzv.
black-light-a. Nalakirani nokti, patike sa primetnim pertlama u raznim
bojama, i često kratke, čupave, urbane frizure u raznim bojama, kako
kod žena, tako i muškaraca, jesu odlike ovog stila.
Hip hop – kod nas nastaje po
ugledu na muzičko delovanje afroameričke populacije, a kod nas se
izvodi od strane frustrirane omladine. Tekstovi su često društveno
angažovani i kritički u odnosu na stvarnost u kojoj mladi žive
(Beogradski sindikat, Sanšajn, Marčelo). Po ugledu na svoje američke
uzore, ali i celu liniju protestnih kantautora i poeta, od Dilana na
ovamo, domaći hip-hoperi oštri su kritičari naše svakodnevice koji nam
kroz specifični blokovski milje govore o svojoj i našoj sivoj
svakodnevici. Iako ne mora neminovno biti tako, stil ove muzike možemo
poistovetiti sa stilom ovdašnjih skejtera. To su široke, vrećaste
pantalone, široke majce, skejterske patike, često nošenje kačketa ili
specifično vezanih marama na glavi. Katkad je to i pomalo ’’sirovija’’
vrsta hip hop stila, sa dodatkom ’’kičastijih’’ detalja- zlatnih
dugačkih lanaca, prstenja, nalik na čuveni stil devedesetih i densa,
pogotovo na ovim prostorima (CIA, 187, Đus).
|
|
Blogeri